Decenijama su masti nosile etiketu glavnog krivca za srčane bolesti, gojaznost i „loš holesterol“, zbog čega su često bile proterane sa tanjira u korist nemasnih i industrijski prerađenih alternativa. Ipak, kako se nauka o ishrani razvijala, postalo je jasno da ovakav pojednostavljen pogled ne samo da je netačan, već može biti i štetan. Problem, naime, nikada nisu bile masti same po sebi, već koje masti jedemo, u kojoj količini i u kakvom ukupnom obrascu ishrane. Dok neke vrste masti mogu doprineti razvoju kardiovaskularnih bolesti, druge imaju dokazano zaštitno dejstvo na srce i krvne sudove. Zato razumevanje razlike između zasićenih i nezasićenih masti nije puka nutricionistička teorija, već praktično znanje koje omogućava svesne, uravnotežene i dugoročno zdrave izbore u svakodnevnoj ishrani.

Lipoaktiv deluje na: – Snižavanje nivoa holesterola, gde policosanol smanjuje nivo LDL-a (loš), a povećava nivo koncentracije HDL-a (dobrog) holesterola. – Sprečavanje slepljivanja krvnih pločica (trombocita), izrazito antitrombotsko i antioksidantno dejstvo. – Značajno poboljšava sastav i stabilnost aterosklerotskog plaka. – Kod erektilne disfunkcije izazvane zbog kardiovaskularnih problema i dijabetesa tip II.

U vremenu u kojem su saveti o ishrani često kontradiktorni, a novi „trendovi“ se smenjuju brže nego što ih nauka može potvrditi, masti su postale tema puna konfuzije i polarizovanih stavova. Jednog dana proglašavaju se neprijateljem broj jedan, već sledećeg se promovišu kao ključ dugovečnosti i vitalnosti. Upravo zato je važno napraviti korak unazad i osloniti se na proverena saznanja, a ne na senzacionalne poruke. Razlikovanje zasićenih i nezasićenih masti, razumevanje njihovog delovanja u organizmu i mesta koje zauzimaju u celokupnoj ishrani predstavlja osnovu za racionalan, smiren i zdravstveno odgovoran odnos prema hrani – posebno kada je u pitanju zdravlje srca.

Šta su masti i zašto su nam potrebne?

Masti su jedan od osnovnih gradivnih elemenata ljudskog organizma i bez njih nema normalnog funkcionisanja tela. One predstavljaju važan izvor energije, ali njihova uloga daleko prevazilazi puko „gorivo“. Kroz masti se u organizmu apsorbuju vitamini A, D, E i K, koji su ključni za imunitet, zdravlje kostiju, vida i kože. Osim toga, masti učestvuju u sintezi brojnih hormona, utiču na rad nervnog sistema i čine sastavni deo ćelijskih membrana, dajući im stabilnost i elastičnost. Kada se masti potpuno demonizuju i eliminišu iz ishrane, organizam vrlo brzo počinje da trpi posledice. Ipak, presudna činjenica je da nisu sve masti iste – neke podržavaju zdravlje, dok druge, u prekomernim količinama, mogu predstavljati ozbiljan rizik.

Zasićene masti – gde nastaje problem?

Zasićene masti su one koje su uglavnom čvrste ili polučvrste na sobnoj temperaturi i najčešće potiču iz namirnica životinjskog porekla, kao i iz određenih biljnih ulja koja se često koriste u industrijskoj proizvodnji hrane. One su dugo bile temelj tradicionalne ishrane, ali savremeni način života, uz smanjenu fizičku aktivnost i visoko prerađenu hranu, promenio je njihov efekat na zdravlje. Kada se zasićene masti unose u velikim količinama, naročito kroz masno meso, prerađevine i industrijske proizvode, dolazi do porasta LDL, takozvanog „lošeg“ holesterola. Vremenom se ovaj holesterol taloži na zidovima krvnih sudova, povećava rizik od ateroskleroze i doprinosi razvoju srčanih i moždanih udara. Važno je, međutim, naglasiti da zasićene masti same po sebi nisu otrovne. One postaju problem tek onda kada dominiraju ishranom i potiskuju zdravije izvore masti.

Nezasićene masti – saveznik srca

Za razliku od zasićenih, nezasićene masti su uglavnom tečne na sobnoj temperaturi i smatraju se najpovoljnijim izborom za zdravlje srca i krvnih sudova. One dolaze prvenstveno iz biljnih izvora i masne ribe i dele se na mononezasićene i polinezasićene masti, među kojima posebno mesto zauzimaju omega-3 i omega-6 masne kiseline. Nezasićene masti imaju sposobnost da smanje nivo lošeg holesterola, istovremeno podižući nivo HDL, odnosno „dobrog“ holesterola koji pomaže u čišćenju krvnih sudova. Pored toga, one deluju protivupalno, poboljšavaju elastičnost krvnih sudova i pozitivno utiču na regulaciju krvnog pritiska. Posebno se izdvajaju omega-3 masne kiseline, čiji je zaštitni efekat na kardiovaskularni sistem potvrđen u brojnim naučnim studijama, uključujući smanjenje rizika od aritmija, tromboze i hroničnih upalnih procesa.

A šta je sa trans-mastima?

Ako postoji vrsta masti koju bi trebalo dosledno i bez kompromisa izbegavati, onda su to industrijske trans-masti. One nastaju tokom procesa hidrogenizacije biljnih ulja i najčešće se nalaze u visoko prerađenoj hrani, industrijskim kolačima, brzoj hrani i starijim vrstama margarina. Trans-masti imaju posebno nepovoljan efekat jer istovremeno povećavaju loš holesterol i snižavaju dobar, čime direktno ubrzavaju procese koji vode ka srčanim bolestima. Za razliku od zasićenih masti, oko kojih i dalje postoji određena naučna debata u vezi sa količinama, kod trans-masti postoji gotovo potpuni konsenzus: što ih je manje u ishrani, to je bolje, a idealan cilj je njihovo potpuno izbacivanje.

Koliko masti je optimalno?

Kada je reč o količini, savremene preporuke ukazuju da masti mogu činiti značajan deo dnevnog energetskog unosa, ali uz jasan naglasak na njihov kvalitet. Većina unetih masti trebalo bi da potiče iz nezasićenih izvora, dok zasićene masti treba ograničiti na umeren nivo, a trans-masti izbegavati u potpunosti. Drugim rečima, nije presudno samo koliko masti jedemo, već koje masti biramo i u kakvom se nutritivnom okruženju one nalaze.

Praktični pristup zdravlju srca

U svakodnevnoj ishrani to znači pravljenje malih, ali doslednih izbora koji se vremenom sabiraju u veliki efekat. Korišćenje biljnih ulja umesto putera, redovno uključivanje ribe u jelovnik, izbor orašastih plodova umesto industrijskih grickalica, smanjenje prerađenog mesa i pažljivo čitanje deklaracija predstavljaju jednostavne, ali snažne korake ka zdravijem srcu. Posebnu pažnju treba obratiti na skrivene izvore loših masti, jer se one često nalaze tamo gde ih najmanje očekujemo.

Zaključak

Masti same po sebi nisu neprijatelj zdravlja, niti su uzrok srčanih bolesti. Pravi problem leži u pogrešnom izboru i neravnoteži. Umereni unos zasićenih masti, oslanjanje na nezasićene kao osnov ishrane i dosledno izbegavanje trans-masti predstavljaju najrazumniji i naučno utemeljen pristup. Srce ne traži savršenstvo niti ekstremna odricanja, već ravnotežu, raznolikost i dugoročno pametne odluke.